15. априла у Уметничком центру Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић" отворена је изложба Перцепције Маје Бегановић и Дарка Трајановића.
Изложба Перцепције, Маје Бегановић и Дарка Трајановића представља занимљив дијалог два уметника који у различитим медијима и
са различитих позиција посматрају и тумаче
свет.
Погледи
Маја
Бегановић
Видео рад
~ауторка о свом раду~
Погледи је видео рад који говори о мојој фасцинацији погледима бебе.
Када се родимо не треба нико ничему да нас учи, све је ту око нас само треба посматрати, што ми када смо тако мали и радимо. На тај начин ми упијамо све из средине или оно што на нас оставља највећи утисак. На тај период углавном немамо сећање, о томе нам углавном само причају.
Касније долази свест о себи и губљење или
смањење могућности упијања. Долазе страхови и човек се труди да све то надомести
радом.
Овим видеом сведочим о погледима једног
малог човека коме ћу касније о свему томе причати.
Сведочење других нас суочава са друштвом.
Постојимо у односу на некога, у односу на нешто. Човек не може постојати сам. Јединка
сама не би преживела.
~О изложби~
Видео рад младе уметнице, Маје
Бегановић, под сугестивним називом Погледи, сублимира најједноставнију људску представу о реалности и поставља је као један од фундаменталних елемената
самоспознаје, кључног питања којим се бави уметнички рад ауторке.
Уметница инспирацију за овај
рад проналази у сопственој интими, у свом окружењу, свом детету чиме се недвосмислено
поставља у индивидуалистички контекст постмодернизма. Видео рад Погледи
заузима нешто другачији угао гледања, јер се уметница поставља у улогу малог
детета, бебе, која интензивно учи о свету и о себи визуелно учитавајући чак и најједноставније
визуелне надражаје. Премда се ауторка наизглед
измешта из сопственог микрокосмоса, она ипак не прекида са анализом сопственог бића,
и повезивањем, а можда чак и супротстављањем две стране своје личности – улоге уметнице
и улоге мајке. Посматрајући свет кроз отворене очи детета, уметницаприказује
референце из сопствених дела, које се нижу као елементи свакодневног окружења: крупан
кадар траве каоједан од лајт мотива рада Маје Бегановић, апстрактне слике
уметнице… И све се завршава задржавањем погледа на две пчеле, дечје играчке које
су, за разлику од претходних сцена у видео раду, праћене звуком.
Уметница тежи да нам представи
чисту свест, без страхова, без укаљаности и усађених социјалних норми, како упија
и схвата реалност, а као реалност представља и једном таквом најискернијм погледу
излаже сопствени рад. Овим чином она себе разоткрива и дефинише као уметницу и повезује
то са чињеницом да је постала мајка. Дечји поглед се задржава на играчки, која није
случајно у облику пчеле. Пчеле су симбол новог поретка у њеном животу, али и симбол
уређења свести одрасле индивидуе. Људска свест се формира од најранијег детињства,
на њу утичу бројни фактори везани за одрастање и она се више никада не може вратити
у своје првобитно стање. Надражаји које човек прима у детињству, сугерише нам овај
рад, се складиште дубоко у подсвести, и премда их се нећемо сећати, “причаће нам
о томе”, а они ће из дубине бића управљати нашим одлукама. Ова апрстрактна идеја
Маје Бегановић потиче од промишљања о веома материјаном концепту дишановског ready-made-a
– наша подсвест је дата, она је ready-made. А уколико је ready-made есенцијално,
прото-концептуално уметничко дело, онда је можда наша подсвест направљена као прото-конституент
појединца.
Ликовна обрада видео рада је
сасвим једноставна, премда не и небитна. Та једноставност, јасни и сведени облици
у кадру кореспондирају са идејом основног погледа и првих читања реалности. Музика
на крају рада има значај музичке коде, која композиционо заокружује дело.
Видео рад Погледи се може посматрати као продужетак концептуалног опуса Маје Бегановић и као
увод у ново поглавље њеног стваралаштва. Кроз ово дело она успева да апсорбује нову
улогу мајке у већ изграђену свест о себи као о уметници, док истовремено обрађује
тему упознавања себе која је константно заокупља и инспирише.
Ана Бамбић Костов
Машине
Дарко Трајановић
~аутор о свом раду~
Серијал радова “Машине” тематизује компјутерску
технологију и индустријски напредак. Наука је развојем информационих технологија
створила могућност уласка у сајбер-свет кибернетике. То је паралелни свет онога
што називамо реалношћу стварног света. Према
Вирилиу, онај моменат када виртуална реалност надвлада праву биће катастрофалан
по човечанство.
~О изложби~
Серија радова Дарка Трајановића под називом Машинеприказује уметникова промишљања о технолошком аспекту доба у коме живимо. Аутор
своју пажњу усмерава у правцу идеје Луиса Мамфорда, да су машине одувек биле
пратилац човека, и да машина није нужно компликовани апарат каквим је данас
замишљамо.
Уметник разрађује ову идеју и смешта је у
савремени контекст. Он апстрахује техничке елементе спајајући их у ликовну
сугестију о неодвојивости данашњег човека од машине. Полазећи од премисе да је
човек од свог постанка био везан за различита оруђа, уметник констатује
интензитет те везе у садашњости и фокусира се на неизбежно, али и неопходно,
присуство машина.
Хладним и тамним колоритом Трајановић сугерише
елементе кабастих металних делова тешке машинерије, фабричке хале, металне
ограде, који у коегзистенцији стварају једну тмурну, апокалиптичну атмосферу
дела. Акценти црвене боје су ретки, али упечатљиви, и могу се читати као симбол
присуства органског насупрот машини, постојања човека у симулакруму
технологије. Мешањем алузивних техника и приступа, коришћењем провидне фолије и
синтетичких боја, уметник подвлачи слојевитост проблематике којом се бави и
истиче њену актуелност.
Уметник контемплира о улози и развоју машина у
контексту данашњице, а паралелно преиспитује ролу човека у таквој квази
бионичкој симбиози. Шта би било када бисмо раздвојили машину и човека? Да ли је
то уопште могуће? Ово су само нека од питања на која инспирише серија радова
Дарка Трајановића.
Ана Бамбић Костов
Биографије аутора
Дарко Трајановић
је визуелни уметник који
креира радове у разноврсним медијима као што су: слике, објекти, инсталације,
перформанси и видео радови.
Дипломирао (2005),
магистрирао (2008) и докторирао (2012) на Факултету ликовних уметности у
Београду на сликарском одсеку.
Излагао на преко 30
колективних и 15 самосталних изложби у земљи и иностранству. Члан УЛУС-а од
2006.
Маја Бегановић
1980. Сарајево, БИХ
maja_beganovic@yahoo.com
Образовање:
2007. Дипломирала на Факултету ликовних уметности
у Београду
2008. Члан
УЛУС – а у секцији проширених медија
Самосталне изложбе:
2012.
07.12.-31.01.2013. „Уметничке интервенције“, кустос
Зара Аудиелло, Беопројект, Београд, Србија 23.10.-30.10. Ништа, кустос Биљана Томић, Магацин
у Краљевица Марка, Београд, Србија
2011.
27.04.-30.04. „Артикулатор“, видео рад и дигитални
принтови, кустос Биљана Томић, Магацин у Краљевића Марка, Београд. Пројекат рађен
са Дарком Трајановићем.
2009.
01.12.-07.12. Оријентација, видео рад, кустос Биљана
Томић, Магацин у Краљевића Марка, Београд 04.08.-09.08. Субјект који спознаје себе, видео инсталација,
Ања Обрадовић, Дом омладине, Београд, Србија
Групне изложбе:
2011.
07.10.-29.01.2012. Кућа, кустос Аурора Фонда и Зара
Аудиелло, Галериа д’Арте Модерна Палаззо Форти, Верона, Италија
27.08. (А)ФЕВ-Фестивал експерименталног филма и видеа,
кустос Лена Франолић, Трг Кмплин, Крк, Хрватска
2010.
30.08.-07.09. Реал Пресенце, кустос Биљана Томић и
Добрила Денегри, Реx, Београд, Србија
2009.
02.07.-05.08. Терарорија, кустос Марко Лађушић, БЕЛЕФ,
Београд, Србија
16.05. Ноћ Музеја, кустос Биљана Томић, Кућа Боре
Станковића, Врање, Србија
2007.
15.05.-22.05. Инбетwеенес, Балкан: метафора промене,
кустос Лудовико Пратези И Добрила Денегри, Цомплесо ди Сан Мицхеле а Рипа Рим, Италија
2006.
30.09.-07.10.
Беле ноћи, Културно информативни центар, Скопље, Македонија
21.09. Тражење праве мере, „У време невидљивости“,
кустос Биљана Томић, БИТЕФ, Београд, Србија
18.09. – 29.09. Медитерански уметнички скуп „Бомбарт“,
кустос Паола Адризола и Хела Бонаћи, Језеро Бомба, Абруцо, Италија