Михајло Идворски Пупин

Михајло Пупин (1854-1935) рођен у малом банатском селу Идвору, од неписмених али угледних родитеља, достигао је светску славу захваљујући својим научним достигнућима и проналасцима из области физике, телеграфије, телефоније и радиотехнике. И поред таквог успеха никада није престао да истиче своје порекло и потписивао се Михајло Идворски Пупин ( Michael Idvorsky Pupin ).

У време његовог детињства Идвор се налазио у Аустрији и припадао је такозваној Војној граници, али је српско становништво имало своју основну школу. Пошто је већ тада показивао успех у учењу отац га је, на наговор мајкe, 1869. год. послао на даље школовање у Панчево, где се први пут срео са појмом електрицитета. У више наврата је ризиковао да буде искључен из школе. Учествовао је у бакљади у част Светозара Милетића, националног вође Срба у Аустро-Угарској 1872. године, а током првомајске поворке ухваћен је са групом ђака како гази аустријску заставу. Родитељи га после тога шаљу на даље школовање у Праг, где се нашао у друштву Чеха и Немаца и ускоро опет био у сличним невољама због својих убеђења. Годину дана касније, на вест о изненадној смрти оца, купио је јефтину карту за пароброд од Хамбурга до Њујорка. Марта 1874. год. Михајло Пупин стиже у Америку.

Пошто је радио на фармама на селу и променио више занимања у граду, запошљава се у фабрици кекса у Њујорку и упоредо похађа вечерње курсеве у Куперовој Унији. После три године припрема, у јесен 1879. год. се уписао на Колумбија колеџ. Током студија се поред успеха у учењу истиче и у атлетским такмичењима. Дан пре дипломирања постао је грађанин САД. Иако једнако талентован за природне и друштвене науке, определио се да као стипендиста Колумбија колеџа 1883. године настави студије математике и физике на Универзитету у Кембриџу. У овом периоду схвата значај лабораторијског рада за решавања проблема физике. Пошто је добио стипендију великог физичара Тиндала, наставио је студије експерименталне физике код професора Хермана Хелмхолца у Берлину, где је 1889. год. успешно одбранио докторску дисертацију на тему „Осмотски притисак и његов однос према слободној енергији“.

Пре повратка у САД Пупин се у Лондону оженио Саром Катарином Џексон, сестром свог школског друга и будућег сарадника Вилијама Џексона. Своју академску каријеру започиње 1889. као предавач на Рударској школи Колумбија колеџа у Њујорку, на новом Одсеку електротехнике.

Први велики успех у научном раду постигао је у области испитивања хармоника извора наизменичне струје. На овим радовима се базира и Пупинов проналазак вишеструке телеграфије. Због залагања за предности наизменичних струја неке колеге су га прогласиле „јеретиком“ па чак и тражиле његову оставку. И поред тога Пупин је 1901. унапређен у професора електромеханике. По открићу Х-зрака успео је да 1896. год. направи рендгенске снимке, по неким изворима прве у САД.

Оболео је од тешке упале плућа исте године. Оставши сам са малом ћерком после губитка супруге која је, негујући га, подлегла болести, опорављао се у селу Норфолку где је касније саградио кућу у којој је проводио много времена. После опоравка Пупин се потпуно посветио свом највећем и најзначајнијем открићу којим је решио повећање домета простирања електричних струја постављањем индуктивних калемова на строго одређеним растојањима дуж водова. Ти калемови су у његову част названи Пупинови калемови, а сам процес „пупинизација“.

Пупин је пуних 40 година радио на Колумбија Универзитету, постао почасни доктор 18 универзитета, имао је прихваћена 34 патента у Америци. Према новијим истраживањимa још 1 је после његове смрти добила ћерка Варвара. Рачунајући и британске имао је укупно 41 основни патент а укључујући и аналоге тих патената, прихваћено му је у 10 различитих земаља укупно преко 80.

Михајло Пупин је био познат и као велики хуманиста и вешт политичар. Организовао је помоћ Србији и Црној Гори у доба балканских ратова. На основу његовог меморандума председник САД Вудро Вилсон је 1919. дао изјаву о непризнавању Лондонског уговора савезника са Италијом, и тиме за тадашњу Југославију спасао значајне територије. Пупин је био и први дипломата Краљевине Србије у САД. Функцију почасног конзула обављао је од 1911. до 1920. године. Поред тога је основао и био на челу више хуманитарних организација које су помагале народу у домовини.

Зграда одсека за физику која је на Колумбија универзитету у Њујорку саграђена 1927. названа је „Пупинова лабораторија“. Још за његовог живота је у њој откривен тешки водоник. Међу Пупиновим студентима је било више великих имена науке, међу којима и два добитника Нобелове награде.

Пупин је велики део своје имовине дао за обнову српских цркава, школа, музеја и основао више Меморијалних фондова намењених стипендирању младих. Неколико година пре смрти је поклонио остатак своје имовине Колумбија универзитету за финансирање истраживања у физици и физичкој хемији. Тада је поклонио и део своје личне библиотеке Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду. Умро је 1935. године у Њујоршкој болници.