Изложба
Маријана Оро - Тања Бабић - Теодора Балабановић

24.01 – 07.02.2012.
отварање 24.01.2012. у 19 сати

Универзитетска библиотека “Светозар Марковић”
Уметнички центар УБСМ
Булевар краља Александра 71, Београд

Изложба Теодоре Балабановић, Тање Бабић и Маријане Оро показује сав еклектицизам и шароликост савремених уметничких пракси. Сва три приступа одликује изграђени уметнички израз; овом приликом бива удружен гестом просторног увезивања у изложбеном простору Универзитетске библиотеке.

Тања Бабић спроводи ликовна истраживања у оквирима апстрактног експресионизма – током протеклих петнаест година, њен израз је метаморфирао од готово монохромне пасте до интензивне обојености површина, у потреби да се изађе у коштац са конвенционалним и често коришћеним колорним комбинацијама (пре свега у рекламној индустрији и осталим примењеним областима). Њено сликарство радо оперише чистом, немешаном бојом, динамика је остварена живахном сменом акцената на простору слике, и њиховим додиром.

Теодора Балабановић оперише другачијим наративима од Тање Бабић: у скоријим радовима бавила проблемом транслације текста у слике, могућностима ликовне интерпретације њој значајних појмова. Узимајући у обзир све емотивне тригере, импулсе и рефлексије, Теодора Балабановић гради лични сликовни наратив, које у јукстапозицији постају покретне слике, трагови и пресеци значајних догађаја, оног сада-и-ту што убрзо постаје онда-и-тамо, али удружено гради флуктуирајуће, вишеслојно Ја. То је збир тачака стања/мисли/медитација/афектација, које долазе пре писма и пре лингвистике.

Маријана Оро гради своје филигранске форме на огледалу; њене радове одликује нежан, суптилан ликовни приступ.
Цртеж је раскошан, стваран минуциозно и дисциплиновано, комуницирајући са традиционалним техникама ткања и веза. На тај начин, радови Маријане Оро врше чин апропријације примењених историјских наслеђа у савремени контекст, обојен личним преламањима и интимним причама. Њен рад жели да увуче гледаоца у тај интимистицки дискурс, кроз духовито коришћење огледала као примарне нарцистичке машине. Иако у поступку креирања рада Маријана Оро користи дигиталне технологије, оне остају на нивоу техничке протезе, као део поступка стварања рада.

Три генерацијски блиске уметнице је повезала жеља за увезивањем својих аутономних стваралачких линија у заједничком излагачком простору – с намером да се произведе слика “удружене хетерогености” које граде три погледа, три приче. Ова изложба представља мета-констелацију ових наратива, која производи нову синтаксу. Не треба тражити тачку пресека – потребно је захватити овај пројекат у његовим диверзитетима и слојевима значења.

Бојана Ромић